“МОЈА ШКОЛА – ВУК КАРАЏИЋ“
Ходећи овом земљом, још су стари Римљани знали да је Липе погодан терен за логоровање војске. Историја је забележила да се први писани податак о насељу наласи 1718. године, када се место обележава данашњим именом. Прича се да се у Липе први доселио циганин звани Паца. Пошто се он настанио у дупљи једне липе, то је насеље добило име Липе. Почетком 19. века у селу већ има 79 кућа, шири се и напредује. Данас је Липе насеље од 974 домаћинстава. Налази се усред плодног Годомина, на 14 километара од Смедерева.
Липе је добило своју школу, једну од најстаријих у Смедеревској општини, у првој половини 19. века. Школски летописи, уколико их је било ратом су уништени, а стари људи о школи много не памте. Развој основне школе у селу био је тежак и дуг. Било је чак година када школа није ни радила (1870 – 1880. и 1902 – 1903). У време оснивања школе, она је заједно са радиначком школом имала свега три ученика. Међу првим учитељима је био Арсеније Срдановић постављен од Попечитељства просвете из Београда, који је радио за 600 гроша полугодишње, квартир и дрва. Школска зграда је била у сасвим трошном стању, са 2 просторије које су прокишњавале. У оваквој школи тешко је било радити и живети. Кметови липски хтели су да у својој општини изграде добру школу. Општина, плашећи се кулука, сменила је свог главног кмета Стога, министарство захтева од окружног начелника да опомене житеље и својим благим саветом покаже да они у школу треба да шаљу децу због своје користи, а да зграду оправе и снабдевају, а учитељи повисе плату. Услови за рад поправљају се изградњом старог дела школе који је добио три учионице. Школу су те 1841. похађали ђаци из села Липе, Радинац, Враново, Шалинац и Кулич. За идржавање учитеља сељаци су годишње давали 100 талира, стан и огев. Тада су за школу набављени: слика кнеза Александра Карађорђевића, икона Светог Саве и мапа Србије. Ђаци који су долазили из удаљених села, проводили су време преко дана у школи, не идући кућама. Један од учитеља с краја 19. века у Липама, био је Срдан Новаковић, који је за собом оставио мемоаре. Иако су у овим белешкама подаци о директном деловању школе прилично оскудни, они су важни по томе што разоткривају село Липе са других аспеката такође везаних за просвету и културу. Интегрисани податак из тих мемоара је да су тадашњи учитељи Срдан Новаковић и Анта Стоиљковић међу првима почели да производе свилене бубе у смедеревској општини. Школски надзорник из Београда, прегледавши школу 1891. године, овој двојици дао је одличне оцене. Крајем 19. века просвета и култура у Липама везана је за немиле историјске догађаје, због којих интелигенција напушта рад у селу, а учитељи се често смењују. Остали учитељи који су радили у Липама су: Марко Милошевић (1854 – 1858), Васа Живковић (1855 – 1857), Јован Ђурић (1859 – 1863), Петар Рашић (1864 – 1870), Лаза Комарчић (1864) – који је познат по својим књижевним саставима у тадашњем листу “Видело“, Никола Пантелић (1868 – 1870), Милоје Стевановић (1876 – 1883), Јелена Ракиџићева (1883), Мако Лазаревић (1885), Јелена Маринковићева (1887), Спира Камперлић (1886), Тодор Благојевић (1886), Лазар Јанковић (1888 – 1889), Стеван Окановић (1890), Љубомир Балтић (1890), Срдан Новаковић (1891), Антоније Стојиљковић (1891), Владимир Вапа (1892 – 1893), Сара Балина (1892 – 1893), Димитрије Бранковић (1894), Драга Бранковић (1894), Јован и Анка Костић (1895), Драгутин Бојић (1897), Даница Деловићева (1897), Милан Путниковић (1898), Милева Јовановићева (1899 – 1900), Војин Путниковић (1901), Стеван Крстић (1905 – 1908), Полексија Хаџићева (1904 – 1906), Ђорђе Банковић (1910 – 1911), Петар Ивановић (1912), и тако даље.
Пошто је ранија школска зграда била мала, то је 1882. године саграђена нова, пространа на месту где се налази и данашња школа. Зграда је била ниска, малих прозора, покривена ћерамидом и са две учионице и једном канцеларијом. Од тада до данас, школа је више пута дозидавана и реновирана.
Данас је то прави школски објекат са девет учионица, дигиталним кабинетом, три канцеларије, фискултурном салом, ђачком кухињом и библиотеком. Данас наставу у ОШ “Вук Караџић“ у Липама похађа 212 ученика у 12 одељења редовне наставе I – VIII разреда. Школа запошљава 31 наставника у редовној настави. За 179 година постојања у клупама школе је седело много ученика. Свако од њих пронашао је неки свој животни позив и пут, а неки су постали учени и успешни људи. Бивши ученик Добривоје Станојевић докторирао је књижевност и данас је професор на факултету политичких наука у Београду. Некадашњи ученик ове школе Милорад Јефтић сад је доктор медицинских наука и ради на Војно медицинској академији у Београду. многи од ђака који су прошли кроз ову школу, својим знањем успели су и ван граница ове земље да постигну врхунске резултате, као што је Зоран Будимић који је докторирао електротехнику и данас ради у Америци.